Investicioni fondovi

Investicioni fondovi su finansijske organizacije koje prikupljaju sredstva od svojih ulagača i plasiraju ih u kratkoročne i dugoročne investicije, odnosno u različite finansijske oblike. Oni okupljaju sredstva pravnih i fizičkih lica koja su svoj novac uložila na račun investicionog fonda. Pojavljuju se na finansijskom tržištu kao institucionalni ulagači koji putem javne ponude prikupljaju finansijska sredstva pa ih, uz uvažavanje načela sigurnosti, profitabilnosti, likvidnosti i podele rizika, ulažu u prenosive vrednosne papire, nekretnine ili bankarske depozite. Investicioni fond čine udružena sredstva većeg broja vlasnika – investitora. Uslovno se mogu shvatiti kao oblik štednje, ali za razliku od štednje koja u proseku godišnje donosi 5% godišnje, fondovi u svetu donose godišnje prosečan prinos veći i od 20%. Za uložena novčana sredstva kupujete investicione jedinice, koje glase na određeni broj jedinica (investicionih jedinica) investicionog fonda. Jedinice možete prodati nazad investicionom fondu i na taj način podići svoj novac. Uloženim sredstvima u investicionom fondu profesionalno upravlja Društvo za upravljanje ( DZU ). DZU zapošljava stručnjake koji se isključivo bave uvećanjem imovine fonda pravovremenom kupovinom i prodajom hartija od vrednosti. DZU diversifikacijom imovine fonda, ulaganjem u različite hartije od vrednosti, povećava bezbednost investicija. Investicioni fondovi su u vlasništvu svih investitora, koji su u njih uložili svoj novac. Ukupna imovina investicionog fonda je podeljena na investicione jedinice. Jedinice predstavljaju pasivu investicionog fonda i sadrže proporcionalne udele investicija, koje čine portfolio investicionog fonda. Novac ulagača je u jednakim delovima diversifikovan – podeljen u hartije od vrednosti, kao što je podeljena celokupna investiciona struktura fonda.

Investicioni fondovi dele se na:

  • otvorene – celokupna imovina podeljena je na jednake delove tzv. “jedinice” koje predstavljaju proporcionalne delove u ukupnoj imovini otvorenog investicionog fonda. Sredstva prikupljena od ulagača koriste se za kupovinu različitih vrsta hartija od vrednosti i na taj način se rizik uloženih sredstava diversifikuje. Uložena sredstva mogu se povući svakoga trenutka, a fond ima zakonski rok od 5 dana za isplatom.
  • zatvorene – osniva se sa ograničenim brojem akcija, ne izdaju se nove akcije, niti se otkupljuju od ulagača, već ih ulagači moraju prodati na zatvorenom tržištu. Pored hartija od vrednosti, zatvoreni fondovi takodje ulažu i u nekretnine i privredna društva kojima se ne trguje na otvorenom tržištu, što ih potencijalno čini rizičnijim od otvorenih fondova.
  • privatne – osnivaju se kao društva sa ograničenom odgovornošću, namemenja su iskusnim investitorima, a početni ulog kreće od minimalnih 50.000 Evra

Osnovni način kojim investicioni fondovi smanjuju rizik poslovanja je diversifikacijom sredstava fonda u više različitih investicija, tržišta i sl. Na primer: Ako bi fond imao akcije u samo jednom privrednom subjektu, a te akcije izgube na svojoj vrednosti 60% to znači da je celokupna vrednost fonda pala za 60%. Ukoliko bi fond u svome vlasništvu imao i akcije drugih preduzeća, a pomenute akcije činile 10% celokupnih akcija fonda, onda bi gubici iznosili 6%.

U Srbiji je ova oblast regulisana Zakonom o investicionim fondovima, i trenutno kod nas posluje 10tak investicionih fondova. Inače, investicioni fondovi spadaju u jedne od najvažnijih učesnika u trgovini na forexu, najpoznatijem međunarodnom vanberzanskom tržištu.

Share
Scroll to Top