Posts Tagged ‘blagajnicko poslovanje’

Blagajničko poslovanje

blagajnicko poslovanje

Blagajničko poslovanje obuhvata preuzimanje, čuvanje i izdavanje gotovog novca, odnosno sav promet gotovine. Ovaj promet treba da je sveden na najneophodniju meru. Preduzeća bi trebalo u kasi da drže samo deo gotovine neophodan za tekuće isplate, dok se ostatak novčanih sredstava nalazi na računu kod banaka. Evidentiranje u blagajni se vrši na osnovu pravdajućih dokumenata. Da bi se što lakše knjižilo stanje u blagajni naplata se vrši putem evidentiranja kroz posebne blagajničke dnevnike za svako sredstvo plaćanja posebno. U praksi se dnevno podiže iznos novca dovoljan da pokrije izdatke, kako bi saldo blagajne bio nula. Blagajna je posebno mesto ili odeljenje u preduzeću preko kog se obavlja blagajničko poslovanje odnosno uplaćuje i isplaćuje gotov novac. U većim preduzećima ili onima sa većim prometom gotovine obično se formiraju i pomoćne blagajne. Njihov je zadatak da rasterete glavnu blagajnu, preuzimanjem određene vrste isplata. Ako preduzeće koristi strana sredstva za plaćanje mora imati odvojenu deviznu blagajnu.

Preduzeća koja imaju svakodnevni promet novca u blagajni vode blagajnički dnevnik. Vodi se dnevno u povezanoj knjizi čije su strane duplo numerisane. Promene novca u blagajni se sastoje od naplata i isplata gotovog novca. Uglavnom su svakodnevne i brojne pa je neophodno organizovati proces evidentiranja tako da se obezbedi što lakši uvid i što bolja kontrola lica koja rukuju tim gotovinskim novcem. Cilj procesa evidentiranja je smanjenje broja istovremenih uknjiženja u dnevniku i glavnoj knjizi kako bi se postigla što veća preglednost poslovnih knjiga. Blagajničko poslovanje sastoji se u tome da se pojedinačni dokumenti na osnovu kojih su vršene isplate i naplate gotovog novca ne knjiže direktno u dnevnik i glavnu knjigu nego se prethodno evidentiraju u knjizi blagajne (blagajnički izveštaj ili dnevnik blagajne). Ona se vodi hronološki, što omogućava svakodnevno utvrđivanje knjigovodstvenog stanja gotovine. Upoređivanjem tog stanja sa stvarnim stanjem gotovog novca, koje se dobija prebrojavanjem gotovine, vršimo kontrolu rada blagajnika. Ukoliko se ta dva stanja slažu vidimo da je poslovanje gotovinom dobro obavljeno i da nije došlo do pojave blagajničkog viška ili manjka. Vođenje blagajne u preduzeću je spor i jednoličan posao koji traži stalno proveravanje. Danas ima sve više progama koje preduzeća koriste, a koji olakšavaju blagajničko poslovanje automatizovanjem većeg dela blagajničkog posla. Kroz programe se knjiže nalozi blagajni za isplatu i uplatu, a sami programi kreiraju dnevnik blagajne. Prilikom knjiženja koriste se šifre plaćanja, pa je moguće kasnije vršiti pregled po njima i imati informacije tipa koliko je uplaćeno ili isplaćeno po raznim osovama. Postoje razne varijacije ovih programa. Neke čak omogućuju vođenje blagajni za više preduzeća. Novčana obrtna sredstva kojim raspolaže neko preduzeće nalaze se u blagajni organizacije te na žiro računu.

Najčešća dokumenta koja prate blagajničko poslovanje, a javljaju se pri naplati su gotovinski ili blagajnički ček, računi, priznanice, uplatnice. Dokumenta koja se javljaju pri isplati su uglavnom računi za kupljenu robu ili uslugu, isplatne liste zarada, putni nalozi i računi, poštanske uplatnice. Savremeno blagajničko poslovanje teži tome da se plaćanje gotovim novcem svede na najmanju moguću meru i da se platni promet obavlja u bezgotovinskom obliku.

Saznajte šta je to berza i šta su to investicioni fondovi.

Share