Posts Tagged ‘forex’

Blagajničko poslovanje

blagajnicko poslovanje

Blagajničko poslovanje obuhvata preuzimanje, čuvanje i izdavanje gotovog novca, odnosno sav promet gotovine. Ovaj promet treba da je sveden na najneophodniju meru. Preduzeća bi trebalo u kasi da drže samo deo gotovine neophodan za tekuće isplate, dok se ostatak novčanih sredstava nalazi na računu kod banaka. Evidentiranje u blagajni se vrši na osnovu pravdajućih dokumenata. Da bi se što lakše knjižilo stanje u blagajni naplata se vrši putem evidentiranja kroz posebne blagajničke dnevnike za svako sredstvo plaćanja posebno. U praksi se dnevno podiže iznos novca dovoljan da pokrije izdatke, kako bi saldo blagajne bio nula. Blagajna je posebno mesto ili odeljenje u preduzeću preko kog se obavlja blagajničko poslovanje odnosno uplaćuje i isplaćuje gotov novac. U većim preduzećima ili onima sa većim prometom gotovine obično se formiraju i pomoćne blagajne. Njihov je zadatak da rasterete glavnu blagajnu, preuzimanjem određene vrste isplata. Ako preduzeće koristi strana sredstva za plaćanje mora imati odvojenu deviznu blagajnu.

Preduzeća koja imaju svakodnevni promet novca u blagajni vode blagajnički dnevnik. Vodi se dnevno u povezanoj knjizi čije su strane duplo numerisane. Promene novca u blagajni se sastoje od naplata i isplata gotovog novca. Uglavnom su svakodnevne i brojne pa je neophodno organizovati proces evidentiranja tako da se obezbedi što lakši uvid i što bolja kontrola lica koja rukuju tim gotovinskim novcem. Cilj procesa evidentiranja je smanjenje broja istovremenih uknjiženja u dnevniku i glavnoj knjizi kako bi se postigla što veća preglednost poslovnih knjiga. Blagajničko poslovanje sastoji se u tome da se pojedinačni dokumenti na osnovu kojih su vršene isplate i naplate gotovog novca ne knjiže direktno u dnevnik i glavnu knjigu nego se prethodno evidentiraju u knjizi blagajne (blagajnički izveštaj ili dnevnik blagajne). Ona se vodi hronološki, što omogućava svakodnevno utvrđivanje knjigovodstvenog stanja gotovine. Upoređivanjem tog stanja sa stvarnim stanjem gotovog novca, koje se dobija prebrojavanjem gotovine, vršimo kontrolu rada blagajnika. Ukoliko se ta dva stanja slažu vidimo da je poslovanje gotovinom dobro obavljeno i da nije došlo do pojave blagajničkog viška ili manjka. Vođenje blagajne u preduzeću je spor i jednoličan posao koji traži stalno proveravanje. Danas ima sve više progama koje preduzeća koriste, a koji olakšavaju blagajničko poslovanje automatizovanjem većeg dela blagajničkog posla. Kroz programe se knjiže nalozi blagajni za isplatu i uplatu, a sami programi kreiraju dnevnik blagajne. Prilikom knjiženja koriste se šifre plaćanja, pa je moguće kasnije vršiti pregled po njima i imati informacije tipa koliko je uplaćeno ili isplaćeno po raznim osovama. Postoje razne varijacije ovih programa. Neke čak omogućuju vođenje blagajni za više preduzeća. Novčana obrtna sredstva kojim raspolaže neko preduzeće nalaze se u blagajni organizacije te na žiro računu.

Najčešća dokumenta koja prate blagajničko poslovanje, a javljaju se pri naplati su gotovinski ili blagajnički ček, računi, priznanice, uplatnice. Dokumenta koja se javljaju pri isplati su uglavnom računi za kupljenu robu ili uslugu, isplatne liste zarada, putni nalozi i računi, poštanske uplatnice. Savremeno blagajničko poslovanje teži tome da se plaćanje gotovim novcem svede na najmanju moguću meru i da se platni promet obavlja u bezgotovinskom obliku.

Saznajte šta je to berza i šta su to investicioni fondovi.

Share

Investicioni fondovi

investicioni fondovi

Investicioni fondovi su finansijske organizacije koje prikupljaju sredstva od svojih ulagača i plasiraju ih u kratkoročne i dugoročne investicije, odnosno u različite finansijske oblike. Oni okupljaju sredstva pravnih i fizičkih lica koja su svoj novac uložila na račun investicionog fonda. Pojavljuju se na finansijskom tržištu kao institucionalni ulagači koji putem javne ponude prikupljaju finansijska sredstva pa ih, uz uvažavanje načela sigurnosti, profitabilnosti, likvidnosti i podele rizika, ulažu u prenosive vrednosne papire, nekretnine ili bankarske depozite. Investicioni fond čine udružena sredstva većeg broja vlasnika – investitora. Uslovno se mogu shvatiti kao oblik štednje, ali za razliku od štednje koja u proseku godišnje donosi 5% godišnje, fondovi u svetu donose godišnje prosečan prinos veći i od 20%. Za uložena novčana sredstva kupujete investicione jedinice, koje glase na određeni broj jedinica (investicionih jedinica) investicionog fonda. Jedinice možete prodati nazad investicionom fondu i na taj način podići svoj novac. Uloženim sredstvima u investicionom fondu profesionalno upravlja Društvo za upravljanje ( DZU ). DZU zapošljava stručnjake koji se isključivo bave uvećanjem imovine fonda pravovremenom kupovinom i prodajom hartija od vrednosti. DZU diversifikacijom imovine fonda, ulaganjem u različite hartije od vrednosti, povećava bezbednost investicija. Investicioni fondovi su u vlasništvu svih investitora, koji su u njih uložili svoj novac. Ukupna imovina investicionog fonda je podeljena na investicione jedinice. Jedinice predstavljaju pasivu investicionog fonda i sadrže proporcionalne udele investicija, koje čine portfolio investicionog fonda. Novac ulagača je u jednakim delovima diversifikovan – podeljen u hartije od vrednosti, kao što je podeljena celokupna investiciona struktura fonda.

Investicioni fondovi dele se na:

  • otvorene – celokupna imovina podeljena je na jednake delove tzv. “jedinice” koje predstavljaju proporcionalne delove u ukupnoj imovini otvorenog investicionog fonda. Sredstva prikupljena od ulagača koriste se za kupovinu različitih vrsta hartija od vrednosti i na taj način se rizik uloženih sredstava diversifikuje. Uložena sredstva mogu se povući svakoga trenutka, a fond ima zakonski rok od 5 dana za isplatom.
  • zatvorene – osniva se sa ograničenim brojem akcija, ne izdaju se nove akcije, niti se otkupljuju od ulagača, već ih ulagači moraju prodati na zatvorenom tržištu. Pored hartija od vrednosti, zatvoreni fondovi takodje ulažu i u nekretnine i privredna društva kojima se ne trguje na otvorenom tržištu, što ih potencijalno čini rizičnijim od otvorenih fondova.
  • privatne – osnivaju se kao društva sa ograničenom odgovornošću, namemenja su iskusnim investitorima, a početni ulog kreće od minimalnih 50.000 Evra

Osnovni način kojim investicioni fondovi smanjuju rizik poslovanja je diversifikacijom sredstava fonda u više različitih investicija, tržišta i sl. Na primer: Ako bi fond imao akcije u samo jednom privrednom subjektu, a te akcije izgube na svojoj vrednosti 60% to znači da je celokupna vrednost fonda pala za 60%. Ukoliko bi fond u svome vlasništvu imao i akcije drugih preduzeća, a pomenute akcije činile 10% celokupnih akcija fonda, onda bi gubici iznosili 6%.

U Srbiji je ova oblast regulisana Zakonom o investicionim fondovima, i trenutno kod nas posluje 10tak investicionih fondova. Inače, investicioni fondovi spadaju u jedne od najvažnijih učesnika u trgovini na forexu, najpoznatijem međunarodnom vanberzanskom tržištu.

Share